POPDEPRESSION INTERVIEWS HOME

:::: PD INTERVJU :: TAkaakira "taka" goto: "ZVUK IZMEĐU SVETLA I TAME"

Pred koncert japanskih post-rock veterana Mono u beogradskom SKC-u 24. februara i onome šta nas čeka na tom koncertu, o poslednjem albumu i još po nečemu, priča Takaakira "Taka" Goto gitarista i osnivač benda. Mono su kvartet iz Tokija (dve gitare, bas i bubanj) koji je prošle godine obeležio deceniju postojanja. Iako se uz njihovu muziku najčesće vezuje termin post-rok, činjenica je da su oni mnogo više od toga (kao uostalom i gotovo svaka grupa koji je “krštena” ovim terminom) – ispod bučnih i distroziranih gitara, često leže krhke i filmične (uvek instrumentalne) melodije, koje koketiraju sa klasičnom muzikom, ređe hevi metalom a još ređe sa džezom, tako da i nije neko iznenađenje što je jedan ovakav bend izdao debi album na etiketi John Zorna Tzadik koja je poznata prvenstveno po džezu, avangardnoj i eksperimentalnoj muzici. Njihov peti i za sad poslednji studijski album Hymn to the Immortal Wind objavljen je krajem marta 2009. godine. Ako pratite njihov rad, onda znate da inspiraciju često crpe iz klasične muzike i da kao glavni uticaj navode kompozicije Beethovena, pa samim tim, snimanje albuma sa simfonijskim orkestorm od 28 članova deluje kao logičan potez. Rezultat tog ekperimnta je impresivan i Hymn to the Immortal Wind po mnogima slovi kao kruna njihove karijere. GistroFM • Po čemu se razlikuje iskustvo snimanja Hymn to the Immortal Wind sa iskustvima koje ste imali prilikom snimanja i stvaranja prethodnih albuma? Takaakira Taka Goto • Svakom novom pločom trudimo se da eksperimentišemo sa zvukom i upravo taj rizik pomaže našoj muzici da evoluira. Kako prolazi vreme, svo četvoro smo sve sigurniji koje su nam prednosti i mane u muzičkom smislu, što nam pomaže da sa određenom dozom opuštenosti pravimo nove pesme. Hymn to the Immortal Wind zvuči baš onako kako sam želeo da nam zvuči album već duži niz godina. Klasična muzika je oduvek imala veliki uticaj na mene i ovoga puta sam se konačno ohrabrio da napišem kompozicije za veliki orkestar i mislim da smo time proširili granice u kojima se kreće naša muzika. Ipak, u osnovi pesama sa ovog albuma i dalje je prepoznatljiva ona ista energija koja je i ranije krasila našu muziku. I dalje imamo želju da naš zvuk balansira između svetla i tame. GistroFM • Kako izgleda rad sa orkestrom od 28 članova? Taka • Kada sam završio pisanje kompozicija, malo sam se plašio kako će one zvučati u izvedbi velikog orkestra. Ispostavilo se da nije bilo mesta strahu, pošto je sve ispalo baš onako kako smo želeli. Svakim novim albumom učimo sve više, a s tim u vezi, rad sa orkestrom nam je ogromno iskustvo. GistroFM • Pošto je Hymn to the Immortal Wind u znaku simfonijskog orkestra, zanima me kako te pesme zvuče uživo kada je samo vas četvoro na bini? Taka • Kada sam pisao pesme, znao sam da ćemo ih uživo najčešće izvoditi samo nas četvoro, tako da sam ih u startu prilagodio tome. Kada ih sviramo uživo, koristimo više efekata na gitarama nego inače, ne bi li zvučale što sličnije albumu. GistroFM • S obzirom da svirate po celom svetu, zanima me da li postoji razlika u atmosferi na vašim koncertima u Japanu, Americi i Evropi? Taka • Publika u Japanu je prilično rezervisana, mislim prvenstveno zbog kulturalnih normi. Imam utisak da je u drugim zemljama publika dosta opuštenija i bučnija, izražavajući svoja osećanja na mnogo očiglednije načine. Reakcije se prilično razlikuju od grada do grada, od zemlje do zemlje i to je baš zanimljivo posmatrati. GistroFM • Kako birate imena pesama i kakvo značenje ona imaju za tebe? Taka • Svaki naslov je kao poglavlje jedne priče. Albume obično pravimo tako što jednu veliku kompoziciju razbijemo u deliće. Doživljavam ih kao poglavlja ili kao scene iz filma. Svaka pesma je povezana sa sledećom i album ne bi bio kompletan kada bi neka falila. Isto kao ploča You Are There i Hymn to the Immortal Wind je bila inspirisana pričom, tako da je ona plod koncepta koji sam imao u glavi. GistroFM • Da li si možda imao kontakta sa bivšim gitaristom benda Sonic Youth Jimom O’Rourkeom, s obzirom da on sada živi u Tokiju i šta misliš o njegovoj muzici? Taka • Da, sećam se da smo svirali zajedno na koncertu u Njujorku 2001. godine. On je prijatna osoba i vrlo je talentovan. Obožavamo ga. GistroFM • Postoji li neki bend ili muzičar sa kojim bi voleo da sarađuješ u budućnosti? Taka • Iskreno, još uvek nemamo nikavu ideju. Mislim da ćemo se u bliskoj budućnosti koncentrisati na stvaranje novog album. GistroFM • Da li ste već počeli rad na novom albumu, imaš li ideju kada će biti izdat? Taka • Na turneji smo do leta, onda ćemo napraviti kraći odmor nakon kog počinjemo sa pisanjem novih pesama. GistroFM • Šta možeš da preporučiš od muzike/knjiga/filova... koji su na tebe ostavili poseban utisak ovih dana? Taka • Od knjiga, preporučio bih The Mysticism of Sound and Music koju je napisao Hazrat Inayat Khan. Sve što želim da znam o značenju muzike, pronašao sam ovde. Kad je muzika u pitanju, pomenuo bih ono o čemu uvek pričam i šta uvek slušam – Beethovena, Ennio Morriconea i Led Zeppelin. Od nekih novijih fascinacija, izdvojio bih saundtrek iz filma Baaria reditelja Giuseppea Tornatorea, koji je, naravno, još jedno remek delo koje je potpisao Ennio Morricone. (c) 2010 text Vladimir Skočajić, Gistro FM, pop depresija :: NIJE DOZVOLJENO KORIŠĆENJE TEKSTA BEZ DOZVOLE