::28/04/06:: MARAH U BEOGRADU :: R

photo (c) Reakcija Pitao me je juče jedan prijatelj "dokle će da traje moj mazohizam" i usput mi "objasnio" da nije poenta organizacije koncerata da se stalno gube pare. Na prvo sam mu rekao "neće još dugo", a na drugo "znam". Daleko od toga da mi je svejedno što "pucam pare". A onda mi je još jedan prijatelj, sasvim u svom stilu, rekao da nema smisla više jadikovati nad situacijom i stalno se pravdati i objašnjavati svima, izazivajući "saosećanje" ne bi li se situacija malo promenila. Za jedne ću, kaže, uvek biti luzer, jer takvi nikad ne daju svoje pare pa onda misle da su svi oni koji to čine nekakvi ludaci. Za druge, razumnije i saosećajnije, nisu potrebna objašnjenja. Samo malo više novca sa obe strane. S tim nekako dolazi i ona mnogotražena dobra volja. Teret "vizionarstva" je težak teret. Time je još veće dostignuće nositi ga tiho i dostojanstveno. Ili što bi Afro-Amerikanci rekli "no use in bitchin and moanin' - stay and play or quit and you're shit". photo (c) Reakcija A motiv da ovako nešto nastavim da radim uvek će postojati. Motiv da vidim svoje prijatelje srećne. Motiv da me Zlatko zajebava kako me je video "da sam đuskao". Motiv da su moji najbliži prijatelji došli, kupili kartu i "sijali" posle koncerta. Motiv da vidim desetak osoba mlađih od 20 godina na koncertu. Motiv da vidim Dragana kako "udara ritam" i ostaje budan do 3am (uz konzumaciju alkohola!). Motiv da vidim bend koji daje sve "što ima" i koji je presrećan što je došao "so far east" (i koji želi opet da dođe)... I sigurno ima još milion motiva. Rokenrol je idealan za eskapizam. Nudi blaženstvo na par sati, bez obzira kako ste se pre toga osećali. Drago mi je što ste bili na koncertu Marah. Verujem da je i vama bilo drago. Šta će biti dalje? Nemam pojma. Razmišljam o Clem Snide, The Czars, Woven Hand... Nadam se da će još neko da "razmišlja sa mnom".