PD • Mi ovde bili smo prilično iznenađeni kada smo saznali da je Divine izabrana da predstavlja Francusku na Evroviziji, pošto smo pesmu znali ranije sa tvog albuma Sexuality. Reci nam nešto o proceduri ovogodišnjeg izbora. ST • To nije bio moj izbor, već ljudi iz udruženja francuskih televizijskih mreža - oni su smatrali da je to jedna vesela, ali i ozbiljna pesma. Znači, hteli su neku optimističnu, ali ne ša-la-la 'laganu' pesmu. Nekim Francuzima je teško palo to što je tekst na engleskom, ali za mene to nije predstavljalo nikakav problem, jer volim da pevam i na francuskom i na engleskom.
PD • Da se vratimo tvojim počecima - rad sa grupom Air, ili saradnja sa Daft Punkom, konačno i na aktuelnom albumu Guy-Manuel (de Homem Christo) imao si značajnu ulogu. ST • Jednom dok sam u svom stanu u Parizu pokušavao da pravim neke demo snimke, negde usred noći, kad sam završio treći, video sam na tv-u spot za pesmu 'Sexy Boy' grupe Air. Osetio sam jaku vezu između njihove i moje muzike. I pošto u dnu potpisa na video spotu stoji ime diskografske kuće, brzo sam zapisao ime etikete i sutradan sam krenuo kod njih sa svojim demo snimcima. Tamo sam dobio pozitivan odgovor, rekli su da hoće da objave moje pesme, tako da je moj prvi susret sa grupom Air u stvari bio preko njihovog advokata kada smo potpisivali ugovor. Kompletan intervju je ovde...  PD REVIEWS> RAPHAEL SAADIQ "THE WAY I SEE IT" :: RYAN ADAMS & THE CARDINALS "CARDINOLOGY"::.
 RAPHAEL SAADIQ THE WAY I SEE IT [SONY]U doba pre interneta jedan letimičan pogled na CV Raphaela Saadiqa nekoga ko nije ljubitelj modernog r&b zvuka ili neo-soula, značio bi i završetak interesovanja za čoveka koji je slavu stekao kao mastermajnd iza grupa Tony! Toni! Toné! i Lucy Pearl ili kao producent blokbastera za Macy Gray, TLC, the Roots i D'Angela. Internet je na sreću, idealan za širenje interesovanja i davanje (druge?) šanse. U slučaju trećeg studijskog albuma Raphaela Saadiqa, The Way I See It, propustili biste jedan od najboljih soul albuma godine. Nadahnuto, vešto, s puno stila i osećaja Saadiq je revitalizovao eru, čiji heroji su tokom 2008. jedan za drugim odlazili u istoriju. Ispratili smo u večnost Isaaca Hayesa, Normana Whitfielda, Levija Stubbsa, a The Way I See It kao da je nekrolog koji je napisan u njihovu slavu. U mešavini Motowna i Staxa, uz ljubavne vinjete dostojne Holland-Dozier-Holland ekipe i ugledne goste - Stevie Wonder, Jack Ashford, Jay-Z, Joss Stone - ističu se pesme "Big Easy", "Never Give You Up" i "Sure Hope You Mean It". Vrhunac albuma za mene nesumnjivo predstavlja trenutak pred solo Steviea Wondera na usnoj harmonici u pesmi "Never Give You Up". Raphael Wondera najavljuje sa "Želim da pozovem gospodina Stivija Vondera na MOJ album. Hajde Stivi!", a iz svake njegove reči izbija sreća i divljenje... Za nostalgične, zaljubljene i romantične ovo je album koji se ne propušta. RYAN ADAMS & THE CARDINALS CARDINOLOGY [LOST HIGHWAY]Sigurno će neko recenziju nove ploče Ryana Adamsa početi pričom o njegovim problemima s alkoholom, drogom, njegovom hiperpodukcijom – samo tokom 2005. objavio je tri studijska albuma – neuračunljivom ponašanju... Koga to zanima? Ryan Adams & the Cardinals albumom Cardinology postavili su kamen temeljac za sledećih deset godina "još novije američke kosmičke muzike". Album koji je podjednako omaž Dylanu, Youngu, Greatful Dead ili Gramu Parsonsu, baš koliko i Springsteenu, U2 ili Whites Stripes. Ploču koja ispunjava i nadahnjuje. Mogu da pričam o pesmama pojedinačno: od početnih stihova prepunih nade pesme "Born Into a Light", preko hitično-introspektivne "Fix It", do autobiografske "Stop". Ali neću. Ovo je album koji se sluša. Svaka priča o pesmama ne može da dočara lepotu muzike i stihova. Ako dozvolite sebi, zažmurite i isključite se od okolnog sveta samo na trenutak dok slušate npr. lament "Natural Ghost" – ovakav film će vam se možda vrteti po glavi... Čekao sam, tu pored, da neko umre. Niko nije umro, ali deo mene jeste, čini mi da je to zbog samog čekanja, jer ti trenuci koji prolaze, odlaze zauvek... Ali ponekad ti trenuci postaju stvarni, bitni i teški, i tada poželim da budem neko, neko drugi, i držim tu misao u glavi, ali onda dođe noć, ova noć... A ti, ti mi stvaraš utisak kao da sam ovde, a ti i ja znamo da nisam. A onda sve to promeniš i ponašaš se kao da nisam tu, a jesam. Zaista jesam, više nego što to možeš da shvatiš... Zaustavi svoj život na trenutak, fotografiši taj tren. Stani na čas i pogledaj tu sliku. Koji deo tebe je sanjarenje, iluzija ili nešto drugo? Ovakvi trenuci, oni nestaju u vremenu. Ali ponekad ti trenuci postaju stvarni, bitni i teški. Zadržavaju veru i pomeraju se u vremenu i pretvaraju u muziku koja mi ispunjava glavu. I večeras, kada ostanem sam kod kuće – ta muzika postaje moj dom... A ti, ti mi stvaraš utisak kao da sam ovde, a ti i ja znamo da nisam. A onda sve to promeniš i ponašaš se kao da nisam tu, a jesam. Zaista jesam, više nego što to možeš da shvatiš... Zbog tebe se osećam kao duh... PD INTERVIEW> BONNIE 'PRINCE' BILLY :: ŽIVOT I DRUGE ZAGONETKE ::.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
[english version] [srpska verzija]
Usamljenost naspram samoće? Da li je usamljenost nešto što te zadesi ili je sam izabereš?
"Na kraju krajeva, biraš. Ali je ponekad previše bolno da shvatimo da imamo tu mogućnost da biramo."
Gde je onda spasenje? U ljubavi, prijateljstvu, Bogu... postoji li uopšte spasenje?
"Pretpostavljam da je spasenje u posedovanju vrednosnog sistema, ali i u poštovanju i praktikovanju tih vrednosti. Tako, za neke ljude neke vrste ljubavi ili prijateljstva ne moraju ništa da znače, ali to ne isključuje pristup nekoj drugoj vrsti ličnog spasenja. Isto tako mi se vremenom menjamo. Mislim, imamo tu mogućnost, ali ne žele svi da je iskoriste. Želiš li ti da budeš drugačija nego što si bila pre petnaest godina? Da li si ista osoba kao pre petnaest godina?"
Dozvoljavaš li drugima da te menjaju ili je promena nešto na čemu radiš sam?
"To je ono što je zastrašujuće. Ljubav je, ponekad, saznanje da će neko da te promeni..."
PD GIG> HANDSOME FURS::. SKC, NEDELJA 12. OKTOBAR::. POST-GIG UPDATE
|
Za ljubitelje trivije, u istoriji PD koncerata (koja seže sada u daleku 2002. godinu), ovo je koncert na kojem se prodalo najmanje ulaznica. Bez obzira da li je u pitanju koncert koji sam ja organizovao ili sam učestvovao u organizaciji.
Hvala svima koji su bili i kupili kartu. Nadam se da ste se proveli baš kao i ja ;)
Reakcijina galerija slika s koncerta je ovde.
Dvadeset godina kultne američke izdavačke kuće SubPop POPDepresija obeležava koncertom jedne nove, drugačije i sve popularnije kanadske grupe HANDSOME FURS. Grupa je nastala pre tri godine, čine je Dan Boeckner - gitarista i pevač genijalnih WOLF PARADE i Alexei Perry - andergraund umetnica, pisac i slikarka.
|
HANDSOME FURS su istovremeno i mračni i minimalistični, uvek energični i strasni, a neretko i izuzetno bučni. HANDSOME FURS zvuče tako da nikad ne biste pomislili da iza svega stoje samo dve osobe sa gitarom, ritam mašinom, efektima i vokalom. Jednom je neko rekao da bi HANDSOME FURS za elektronsku muziku mogli da urade isto ono što su WHITE STRIPES učinili za garažnu - da je približe širokoj publici i da otvore vrata mnogim drugim bendovima koji ne pristaju na žanrovske odrednice. HANDSOME FURS zvuče kao post-punk bend koji ima šta da kaže, ali za razliku od mnogih zna način kako da to učini, a da ih svi čuju.
HANDSOME FURS su već snimili novi album, a evropska turneja i poseta beogradskom SKC-u u nedelju 12. oktobra biće prava prilika da čujemo kako zvuče i stare i nove pesme uživo i kako jedan klasičan SubPop bend izgleda u novom milenijumu.
Ulaznice se u pretprodaji po ceni od 800 dinara mogu kupiti na blagajni SKC-a od 29. septembra. Koncert će početi posle 21h.
Specijalno za oktobarski broj magazina HUPER, Handsome Furs odgovarali su na pitanja Svetlane Đolović o SubPop-u, radiju, 'vatanju, Evropi, Kanadi, mrtvima, novoj ploči...
HANDSOME FURS HUPER #443 [OKTOBAR 2008]
Najbolja stvar u vezi sa Sub Pop-om?
Besplatna pica i kafa u kancelariji u Sijetlu. I to što na odeljenju isporuke radi Mark Arm, pevač "Mudhoney".
Najbolja stvar u vezi sa radijom?
To što predstavlja pravu slobodu govora i može da dopre do velike populacije čak i u vreme strašne nemaštine i sukoba. U svom najčistijem obliku radio je još uvek glas naroda. A tranzistor košta hiljadu puta manje nego kompjuter. Naš dolazak u Srbiju inspirisala je, između ostalog, i knjiga o radiju B92.
Najbolja stvar u vezi sa Istočnom Evropom?
Sve. Tamo je sve je moguće.Ima osećaj za umetničku inovativnost koja je neverovatno uzbudljiva i sasvim drugačija od naše. Čini se da u umetničkim krugovima ima manje onog smorenog 'o, kako je sve dosadno' stava, koji je preplavio kulturu u ostalim delovima sveta.
Najgora stvar kad ste duo?
Traženje mesta za 'vatanje kad ste na turneji.
Najgora stvar u vezi sa zimom?
Vukovi. Izgladneli vukovi koji lutaju za hranom i skloništem.
Najgora stvar u vezi sa indi muzikom?
Toliko toga... evo konkretno: kardigan džemperići, kilavi muški glasovi, previše pesama o osećanjima a premalo o životu....gde su nestala muda?
Kakav je pravi Plague Park? (park Ruttopuisto u Helsinkiju, leži na masovnoj grobnici žrtava velike kuge 1710, po kom su "Handsome Furs" nazvali svoj debi album, p.p.)
Lepo mesto da se popije pivo u proleće. Plus, svi ti leševi učinili su da trava bude stvarno zelena.
Vaš omiljeni ritual?
Piće i pljuga odmah po završetku koncerta, dok smo još znojavi. Brčkanje nogu u okeanu. Pravljenje jutarnje kafe.
Ko ne bi prošao vašu 'kontrolu face' (p.p. - ovi 'kontrolori' se nalaze na ulazu u elitne ruske klubove, i na osnovu izgleda gosta odlučuju ko može da uđe, a ko ne. "Handosome Furs" su planirali da novi album nazovu Face Control)
Svi oni koji prođu regularnu kontrolu. Mi bismo puštali 'sumnjive' face.
Grad koji mrzite i zašto?
Kalgari, Teksas Kanade.
O čemu se radi u priči "Handsome Furs" ? (priču je napisala Alexei i po njoj su dobili ime, p.p.)
O ženi sa jednim plućnim krilom koju napadnu i do smrti izmuče životinje odbegle iz obližnjeg zoološkog vrta.
PD FEELGOOD ALBUM GODINE::.AL GREEN "LAY IT DOWN" [BLUE NOTE]
|
U 2008, u 62. godini života, napravio je Lay It Down, verovatno jedan od tri najbolja albuma u karijeri koja je odavno ušla u četvrtu deceniju. Posle dva Blue Note albuma sa legendarnim producentom Williejem Mitchelom ("I Can't Stop" iz 2003. i "Everything's OK" iz 2005), smena generacija na dirigentskoj poziciji u prvi red, uz bok Greenu, izbacila je bubnjara Ahmira"?uestlove" Thompsona, lidera folk-hop pionira The Roots i klavijaturistu Jamesa Poysera, kreatora hitova za sve bitne i aktuelne r&b i hip-hop zvezde, u rasponu od Jill Scott do Commona... Kao statiste sa zadatkom "?" i James izabrali su ljude koji znaju kako izgleda život sa hitom broj 1 na top-listama sa obe strane Atlantika - Johna Legenda, Anthonyja Hamiltona i Corrine Bailey-Rae. Tim bez zvezda nije tim koji se pamti, ali titulu donose igrači koji "srce ostavljaju na terenu". Timski igrači su i ovoga puta učinili da zvezde daju svoj maksimum i omoguće jedinom superstaru u ovom društvu da prikaže svoju magiju. Uz Dap-Kings duvače i gudače pod supervizijom Larryja Golda, ovaj Al-Star skup stvorio je vanvremensku ploču koja će se pamtiti, slušati i prepričavati godinama...
Lay It Down je podjednako religiozan i sekularan, konstantno intiman i nežan, a za sve koji to dopuste romantičan i optimističan. Ovo je album koji život čini lepšim i boljim. Prosto poželite da se uz njega opet zaljubite, u ženu/muškarca koju samo što niste upoznali ili u nekoga s kim ste već toliko godina zajedno. Svaka pesma je "vaša" pesma i traži da joj se posvetite potpuno i bez zadrške. 45 minuta čiste magije i PD album godine bez većeg razmišljanja.
©
2001-2009, inkal, pop
depresija @ |